Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 10.04.

11.04.2019. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 08.04. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 10.04.

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 10.04.

Moskva neće slati posmatrače na drugi krug izbora u Ukrajini - Moskva neće slati posmatrače na drugi krug izbora u Ukrajini, to u trenutnim uslovima nije bezbedno, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin.

On je podsetio da je Kijev zakonski zabranio državljanima Rusije da učestvuju u posmatranju izbora u Ukrajini i već su dva puta odbili da akredituju ruske posmatrače kao članove odgovarajućih međunarodnih posmatračkih misija.

„Bilo bi naivno verovati da će se takav pristup promeniti za vreme drugog kruga izbora. A slanje ljudi u zemlju čije vlasti izričito tvrde da ne žele da ih vide na svojoj teritoriji, u krajnju ruku je neodgovorno. A i u sadašnjim uslovima to nije bezbedno“, istakao je Karasin.

On je dodao da je prvi krug izbora u Ukrajini potvrdio da predsednička kampanja krši opšteprihvaćene demokratske norme.

„Izbori su samo potvrdili naše procene. Predsednička kampanja u Ukrajini ozbiljno narušava opšteprihvaćene demokratske norme. Mi smo prisiljeni da posmatramo izbore na daljinu, oslanjajući se na saopštenja ukrajinskih medija i izveštaje međunarodnih posmatračkih misija. Obelodanjene informacije rečito svedoče o zloupotrebi administrativnih resursa, potkupljivanju birača, manipulaciji izbornim listama, koje su uključivale i ’mrtve duše‘. Ko su ti ljudi, odakle su, za sada još nije poznato. Ali ova vrsta prevara uvek služi kao povod za pretpostavke“, istakao je Karasin.

Istovremeno, on je dodao da su sve to javno zabeležili međunarodni posmatrači.

Na pitanje da li je Moskva spremna da stupi u dijalog sa Zelenskim, u slučaju da on pobedi na predsedničkim izborima u Ukrajini, Karasin je odgovorio da je još rano da se govori o formatu dijaloga sa budućim predsednikom Ukrajine, kao i da se sumiraju rezultati. Kako je istakao, to će biti moguće tek nakon završetka drugog kruga izbora.

Drugi krug predsedničkih izbora održaće se u Ukrajini 21. aprila. U njemu će učestvovati lider prvog kruga izbora Vladimir Zelenski i aktuelni predsednik Ukrajine Petro Porošenko.

Ukrajina proširila antiruske trgovinske sankcije - Vlada Ukrajine proširila je spisak zabranjene robe iz Rusije za uvoz u zemlju, a odluka je doneta bez rasprave.

Koja vrsta robe se nalazi na listi, još nije saopšteno. U 2016. godini, Ukrajina je uvela zabranu uvoza iz Rusije određenog broja proizvoda. Krajem prošle godine, kukuruzni skrob, glukoza i glukozni sirup, kao i maltodekstrin su dodani na ovu listu.

Kijev redovno uvodi nove sankcije protiv Moskve, optužujući je za uplitanje u unutrašnje poslove zemlje. Tako su u martu ruske kompanije, biznismeni, političari, poslanici i policijski službenici došli pod ograničenja, koji su, prema Kijevu, "bili uključeni u incident u Kerčskom moreuzu, učestvovali u izgradnji Krimskog mosta, kao i na izborima u samoproglašenim republikama Donbasa".

U Moskvi takve optužbe i akcije nazivaju neprihvatljivim.

Šeremet: SAD deluju sa stanovišta „Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu“ - Američki stav priznavanja Golanske visoravni kao teritorije koja pripada Izraelu i neslaganje sa ponovnim ujedinjenjem Krima i Rusije moglo bi se opisati poznatom krilaticom „Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu“ i dobro opisuje politiku dvostrukih standarda, izjavio je poslanik Državne dume Rusije sa Krima Mihail Šeremet.

„SAD deluju sa stanovišta ’Što je dozvoljeno Jupiteru, nije volu‘, a smisao je u tome da je njima sve dozvoljeno, a ostalima je dozvoljeno samo da slede njihove odluke. Sve su to dvostruki standardi“, objasnio je Šeremet.

Prema njegovim rečima, američke vlasti predstavljaju svoju agresivnu politiku u vidu formulacija koje su pogodne za njih, a koje potom nameću svetskoj zajednici.

Šeremetev je istakao da je povratak Krima u svoju istorijsku domovinu jedinstven istorijski proces, koji se odvijao strogo u skladu sa svim normama međunarodnog prava, kao i tadašnjim ukrajinskim zakonodavstvom.

Predizborna kampanja Porošenka pred drugi krug izbora - protiv Putina - Ukrajinski lider Petro Porošenko nastupa u drugom krugu izbora protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, o čemu svedoči bilbord, koji je na svojoj Fejsbuk stranici objavio analitičar javnog pokreta "Časno" Igor Fesčenko.

Predsednički izbori održani su u Ukrajini 31. marta. Prema CIK-u, nijedan od kandidata nije dobio potreban broj glasova za pobedu u prvom krugu. Drugi krug će se održati 21. aprila. U njemu će učestvovati Petro Porošenko i Vladimir Zelenski, koji je u prvom krugu osvojio skoro dvostruko više glasova od sadašnjeg predsednika.

"Val oglašavanja počinje da raste. Srećom, to će trajati samo sedmicu i po. Fotografija: Kijev. 9. aprila 2019.", napisao je Fesčenko, objavljujući fotografiju velikog bilborda, na kojem su prikazani Porošenko i Putin.

Na dnu fotografije: "21. april. Odlučujući izbor!".

Prema rečima Fesčenka, u kampanji Petro Porošenko takođe distribuiše novine sa sličnim sadržajem. Tiraž je četiri miliona primeraka.

Ranije su ukrajinski mediji preneli da su se slični bilbordi pojavili i u Harkovu.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov komentarisao je korištenje fotografije Vladimira Putina u izbornoj kampanji Petra Porošenka.

"Mi biramo Putina, a Ukrajinci - videćemo", rekao je Peskov novinarima.

On je takođe ranije komentarisao izbore u Ukrajini, te je rekao da je to posao samih Ukrajinaca, ali da bi Kremlj voleo da na vlast u Ukrajini dođe predsednik mira, a ne rata, koji će trezveno proceniti stvarnost.

Pompeo o Golanu i Krimu: Izrael dobio Golan jer je bio napadnut, a Rusija nije bila u odbrambenom položaju - Američki državni sekretar Majk Pompeo pozvao je da se ne upoređuje situacija sa jednostranim priznavanjem Golanske visoravne kao izraelske teritorije od strane SAD-a i prisajedinjenja Krima Rusiji.

"Ove situacije su potpuno različite. Izrael je dobio Golansku visoravan zbog činjenice da je bio napadnut. On ju je branio. Oni su ovu teritoriju nastavili da brane. Rusija, naprotiv, nije bila u odbrambenom položaju. Odlučila je da oduzme teritoriju od ljudi koji joj nisu predstavljali nikakvu pretnju", rekao je Pompeo na saslušanju u Senatu SAD.

Na pitanje o tome, senator iz Demokratske partije Dik Durbin je rekao da se osvojena zemlja kao rezultat neprijateljstava smatra okupiranom teritorijom prema međunarodnim normama. Pompeo je odgovorio da neće raspravljati o detaljima tokom saslušanja, te je ponudio senatoru usluge svojih podređenih, koji će, kako je rekao, biti spremni da razgovaraju o ovom delu međunarodnog prava.

"Druga stvar je pitanje praktične politike. Ako je to sve tako, onda ne morate platiti za agresiju, da ako napadnete i izgubite deo vaše teritorije kao rezultat napada i vraćanja, jednostavno zato što niste uspeli u tome, to je veoma loš sistem“, dodao je Pompeo.

Durbin je na primetio da bi, prema toj logici, Sjedinjene Američke Države mogle da traže teritoriju Iraka.

"Možemo navesti desetine i desetine primera, ali ste me samo zamolili da uporedim situaciju na Golanu i Krimu", odgovorio je Pompeo.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je potpisao deklaraciju o priznavanju izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni tokom sastanka s izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom. Tokom Šestodnevnog rata 1967. godine, Izrael je okupirao sirijsku Golansku visoravan, a 1981. godine ju je jednostrano anektirao. Pripadnost visoravni smatra se glavnim subjektom izraelsko-sirijskog sukoba, a pokušaji rešavanja pitanja su ppreduzimani do početka građanskog rata u Siriji.

Krim je postao ruski region nakon referenduma održanog u martu 2014. godine, u kojem je 96,77% birača u Republici Krim i 95,6% stanovnika Sevastopolja bilo za pridruživanje Rusiji. Krimske vlasti održale su referendum nakon državnog udara u Ukrajini u februaru 2014. godine. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom, ali "privremeno okupiranom teritorijom". Rusko rukovodstvo je u više navrata saopštilo da su stanovnici Krima na demokratski način i u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN-a, glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Ruski predsednik Vladimir Putin je saopštio da je pitanje Krima "potpuno zatvoreno".

Putin: Budućnost Rusije ne zavisi od sankcija, ona zavisi samo od nas - Predsednik Vladimir Putin je rekao da budućnost Rusije ne zavisi od sankcija, već od kreativnosti Rusa, transformacije ekonomije i političkog sistema.

"Budućnost Rusije ne zavisi od sankcija, ona zavisi samo od nas. Od toga koliko možemo efektivno da transformišemo naš politički sistem, koliko će on biti demokratski, koliko će gurnuti sve najzdravije sile društva, kreativnu energiju naših građana na površinu i koliko efikasno možemo sve ovo iskoristiti. Od toga koliko možemo efikasno iskoristiti unutrašnje resurse ruske ekonomije", rekao je Putin tokom plenarne sednice Međunarodnog arktičkog foruma.

Predsednik je rekao da se sankcije trenutno ne koriste kao instrument geopolitičke borbe, već kao element konkurencije.

"Danas se sankcije koriste, ne kao instrument geopolitičke borbe, nego prosto, kao element konkurentske borbe u svetu", rekao je predsednik.

Putin: SAD zatežu samo kada to njima odgovara - Predsednik Vladimir Putin smatra da SAD „zatežu“ samo kada to njima odgovara, dok na interese drugih ne obraćaju pažnju.

„Podsećam još jednom da, kakve god da su sankcije, prvi teret tečnog prirodnog gasa sa Jamala je otišao u SAD, smešno, ali to je činjenica. Trgovina se nastavlja. Jer tamo, gde odgovara našim američkim partnerima-prijateljima, Rusija transportuje, a kad treba u Evropu, odmah nešto zatežu. Ako im nije od koristi, na interese ostalih država ne obraćaju pažnju“, rekao je Putin na plenarnoj sednici Međunarodnog arktičkog foruma.

On je dodao da zapadne sankcije neće omesti realizaciju planova Rusije za razvoj Arktika.

„Čak u nekom stepenu to nas podstiče da aktivno razvijamo sopstvene tehnologije“, rekao je Putin.

Ruski predsednik je odgovorio na reči predsednika Finske Saulija Niniste, koji je rekao da je Rusija sama kriva za sankcije, naglasivši da Krim ne pripada arktičkoj zoni.

„Krim, koliko znam, nije u arktičkoj zoni. Međutim, ipak ću vam reći: mi smo se okupili ovde kako bismo razgovarali o problemima Arktika. Ne bismo želeli da se zbog mera koje nisu blagovremeno preduzete Arktik pretvori u nešto slično Krimu, a da se Krim pretvori u pustinju“, rekao je Putin.

To nisu prazne reči, rekao je on i podsetio da se u slojevima Arktika mogu naći ostaci tropskih biljaka i životinja.

„U istoriji čovečanstva je to već bilo. Treba da razumemo šta se dešava i zajedno reagujemo“, naglasio je ruski predsednik.

„Kada su naš car-reformator Petar I i švedski kralj-romantik Karlo XII ratovali, od tada je prošlo mnogo vremena i sada se neki problemi, o kojima govorimo danas, mogu rešiti samo zajedničkim naporima. Zbog toga smo se danas i okupili. Mislim da će to biti korisno“, dodao je Putin.

Drugi krug izbora u Ukrajini - udar na evropsku demokratiju? - U Ukrajini je 31. marta održan prvi krug predsedničkih izbora. U prvom krugu, poznati glumac Vladimir Zelenski osvojio je 30,24% glasova, a drugo mesto zauzeo je sadašnji šef države Petro Porošenko sa 15,95% osvojenih glasova. Treće i četvrto mesto zauzeli su Julija Timošenko (13,4%) i Jurij Bojko (11,67%). Zanimljivo, iako je većina stručnjaka predviđala da će Zelenski i Porošenko proći u drugi krug, malo ko od njih je očekivao ovoliku razliku.

Međutim, što se tiče podataka iz socioloških istraživanja, svi oni se toliko razlikuju da se nijedan od njih teško može smatrati objektivnim. Na kraju krajeva, ankete su isto sredstvo pritiska na birača, kao i druga izborna agitacija. Mnogi u prvom krugu neće glasati za očiglednog kandidata gubitnika, pogotovo ako je njihov broj tako velik, te će dati svoj glas za "manje zlo" u prvom krugu. Stoga nije iznenađujuće da su rezultati prvog kruga bili donekle neočekivani, pogotovo nakon jasno naručenih rezultata socioloških studija, koje su dale drugo mesto Juliji Timošenko i Juriju Bojku. Međutim, drugo mesto je sasvim sigurno zauzeto od strane sadašnjeg predsednika Ukrajine, Petra Porošenka. Čitajte više
Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

O novom raketnom udaru na Krim – Ribar

Ukrajinske formacije pojačavaju intenzitet raketnih napada na Krim. Za nedelju i po izvršeni su napadi na Džankoj i rt Tarhankut, a večeras - na Simferopolj i ponovo na Džankoj....